ponedjeljak, 18. travnja 2016.

Chitchat #5

You spin my head

U začaranom sam krugu. Radim i trošim, radim i trošim.. i ni u jednom od dva zla ne pronalazim užitak. Negdje moram stati.

Odlučila sam krenuti od radikalnih i manje radikalnih mjera. Odsjekla sam dugu, tanku, mrtvu kosu, koja je ličila jedino na metlu i uporno me još jednom podsjećala da kvantitet nije kvalitet. Bolje 20cm zdrave kose, nego metar nezdrave.

Stala sam i na kraj kupovini. To jest, pokušavam stati. Upala sam u bezizlaznu kolotečinu trošenja unaprijed i trpanja stvari u korpu, čisto jer na njima piše "sniženo". Shvatila sam to kad sam se na glas počela smijati nečijem twitu, a onda mi se plakalo.

"- aaali sniženo je!!!
 - jelena, to je akumulator za traktor.
 - dobro :( "

Da, ja sam Jelena. Jelena koja unaprijed zaduži platu i ni za jednu stvar se ne može uhvatiti i reći - eh, ovo je bilo vrijedno toga. Nemam pojma kad sam se poskliznula i krenula padati kroz rupu bez dna. Čitam "Šopingholičarku" i mislim - ja glupače, pa uporno ide u minus, a troši - i onda se ugrizem za jezik. Sad ćete reći - "pa nemoj trošiti" i ja to sebi kažem, mati mi kaže, otac mi kaže, teta s reklame mi kaže.. i džaba, #1stworldproblems

Sad kad sam se fino izjadala, moram vam reći i kako sam odlučila riješiti ovaj problem - prvo sam se krenula rješavati stvari koje stvarno ne koristim. Ama baš nikad ne posegnem za njima iz nekoliko razloga - najčešći je taj što imam milion identičnih nijansi, a zatim i to što guram u ladice i pretince i onda jednostavno zaboravim. Album sa stvarima koje prodajem možete naći TU - ukoliko tu ima nešto za vas, javite se u inbox, komentar.. kako vam volja.

Wishes 
Želim napisati knjigu. Jednu od onih koja vam ne da da je spustite, koju gutate i koja guta vas. No, shvatam da je upravo najteže uhvatiti roj misli u mrežu, nagurati je u hemijsku olovku, pa utisnuti u papir. Krenem pa skontam "de ne seri, ko bi to čitao?". Onda me zanima, kako to, da što sam starija, više sumnjam u sebe?

Nekad sam smatrala da je pisanje zapravo jedina stvar koju radim dobro. Ne baš "radim", nego, eto, jedino što teče iz mene. Kao krv. Ovih dana vadim tonu nalaza, bockaju me i svi se u glas čude "pa nemoguće je pronaći vene na tvojim rukama". Eto, ni krv, a ni riječi, nikako da poteku i ni sama ne znam razlog.

Nedostaje mi djetinja poletnost, sigurnost, bahatost. Ni malo mi se ne sviđa sigurnost, neovisnost i ozbiljnost koju godine donose sa sobom, ali ko me pita.

Decisions

Prestala sam gutati riječi koje me danima grebu u grlu i guše. Izgovaram ih, tek uz tremor ruku i glasa ali izuzetno mirnog srca. Govorim ono što mislim i nabijam na kolac one koji su navikli da im se ljudi pokoravaju.

Idem češće u pozorište, nego u zadimljene kafiće i puno više razgovaram i čitam, nego što buljim u telefon. Liježem ranije i ustajem odmorna, smijem se i govorim : "Čuvaj se. Javi se kad dođeš kući. Tata, sretno večeras na poslu! Neka, mati, ja ću. Bravo, odlično si to uradila! Ponosna sam na tebe. Hvala! Molim te.". Govorim jer kažu da i tako iskazujemo ljubav, a ne samo otrcanim "volim te", a volim i dišem skoro pa punim plućima - kažem skoro, jer me ova prehlada munta.

Second Year

Dvije godine tu nešto kuckam, a ti svako malo svratiš, posvetiš mi par minuta svog vremena i kimneš glavom ili sikneš "koje sranje". Družimo se, tek površno, ali ja postojim u tvom životu i ti, kao čitalac postojiš u mom.

U ovoj godini, blog će puno više ličiti na mene, a puno manje na sve ostale. Vjerovatno ćeš češće čitati ovakve postove ili gledati moje beskonačne pokušaje da nešto fino uslikam, dok mi u pozadini zuji očev glas i "to ni na šta ne liči".

Ako ti se svidi, ti opet svrati, ako ti se ne svidi, ti preskoči, ali ja pisati moram. Ako ne budem pisala, ugasit ću se, nestati, iščeznuti, kao da me nikad nije ni bilo.

Do čitanja,
love,
Dođoška. 


4 komentara:

  1. Ja cu se vracati, obecavam! I ja bih se trebala natjerati na umjerenije trosenje, te kupovinu po potrebi a ne zato sto slje nesto povoljno :/ Ali...zene! :)
    I podrzavam pisanje...pisi...samo pisi!

    OdgovoriIzbriši
  2. Meni se svidja jako!
    I ista situacija, kao i moja rakcija - za akumulator. Ja sam tako za komplet baterija :(

    OdgovoriIzbriši
  3. Hahaha... Sto se tice kupovine to je normalno :D svi mi volimo kupovati. Knjigu cu rado citati :D

    OdgovoriIzbriši

Hvala na komentaru!